Život

Koliko joga može da utiče na životne navike, promene i održivost

Pozdrav izvoru života

U 21. veku, održivost u životu i produžavanje životnog veka je tema kojom se bavi sve veći deo populacije, na razne načine, a sve ininiciarno brigom o zdravlju. Postoje dosta faktora koji utiču na zdravlje, od pravilne ishrane, fizičke aktivnosti i očuvanja psihičke stabilnosti. Jedan od načina da se sačuva zdravlje je sport. Ali, da bi se neko  bavio sportom, ako mu to nije profesija, već više rekreacija,  postoje određene prepreke ako su u pitanju kolektivni sportovi.  Potrebno je izdvojiti slobodno vreme, biti mobilan i najčešće ono najteže, okupiti zainteresovano društvo.  Mnogi zato deo slobodnog vremena iskoriste za trčanje u nekoj od urbanih zelenih oaza, odlaze  na bazen, voze bicikl,  ili rekrativno veslaju.

Jedan od sve popularnijih načina da se vodi izbalansiran način života postaje  joga. Disciplina koja zahteva samo jaku volju i posvećenost. Razlikuje se od običnog sporta, jer suštinski mnogo šire prilazi uspostavljanju ravnoteže duha i tela.

Joga je popularna reč i široko rasprostranjena u današnje vreme, iako sama reč popularnija od širine onih koji su odlučni da primenjuju ovu disciplinu u svom životu, mada ljudi kada se bolje upute u sve što im ova disciplina pruža prihvataju jogu kao saveznika u interakciji svog bića i prirode, postižući svoj unutrašnji mir.

Nastala je pre više od 5.000 godina u Indiji. U početku je to bila kultura koja se prenosila rečju, međutim pronađeni su spisi, koji svedoče o postojanju joge. Patandžali (200 godina pre nove ere) , hinduistički pisac, mistik i filozofje ispričao osnove i tehnike joge u svojim spisima.

Glavni cilj joge je pronaći ravnotežu pre svega sa samim sobom, a zatim i sa drugima. Praktikovanje ove discipline i učenja omogućava buđenje čovekove

mudrosti, saosećanja i radosti. Joga je mnogo više od fizičke vežbe i niza pozicija. Ona za cilj ima da pročisti i pripremi telo, unutrašnje organe i nervni sistem za meditaciju. Pre početka meditacije, glavni cilj, je zagrejati telo, stvoriti vatru u

organizmu, kako bi stanje meditacije bilo efikasnije i prešlo na viši nivo, koji se nalazi između budnosti i sanjarenja. To stanje svesti je jako snažno i može u nama probuditi određenu intuiciju, ili nas voditi na naše blokade iz prošlosti, koje su nas sprečavale da damo svoj maksimum u realnom i sadašnjem vremenu u kojem živimo.

Više od sporta

Joga je kompleksna fizička vežba, koja kao i sport, povećava izdržljivost i jača mišićno tkivo. Naravno, ima različitih ogranaka joge i zavisi o kojoj se tačno radi, ali svakako joga, kao što smo naveli, zahteva da se telo zagreje i izbaci određene toksine iz tela, kako bi se stvorio prostor za meditaciju. Prvenstveno treba navesti da joga i sport imaju jednu zajedničku tačku, a to je da su delotvorne za oslobađanje stresa iz našeg organizma, što  utiče na naš život, boljšanje kvaliteta života i dugovečnost.

Međutim, iako joga, kao i sport utiče na oblikovanje mišića, povećanja mišićne mase ili agilnosti, iza joge stoji mnogo veća filozofija i učenje. Prilikom svake “joga” fizičke vežbe stoji i vežba kako koncentracije, tako i pamćenja i buđenja svesti o svakom delu našeg tela. Uzmimo za primer, primenu vežbe ”Pozdravi suncu “, poznatu pod nazivom “Suria Namastar” na sanskritu. To je niz položaja koji predstavlja poštovanje sunca kao izvor života i svetlosti. Pozdravi suncu su dizajnirani da pozdrave i proslave sunčevu energiju, koja se smatra

hranljivom životnom snagom, koja je povezana i sa održivosti u veku u kojem živimo. Svaki od pomenutih niza pokreta zahteva koncentraciju i povezivanje svakog od pokreta sa elementima čakri, mantre, boja, latica i slično.

Koncentracijom na na pomenute elemente utičemo da naše dublje aktiviranje čakri, koje predstavljaju energetske centre u našem telu. Od njihove ravnoteže zavisi harmonija našeg energetskog sistema i svega što iz njega proizilazi. Reč čakra na sanskritu znači ”točak”. Svaki energetski center se okreće kao točak, prima energiju i prenosi je dalje.

Moć disanja

Pre svega, disanje je jedan od najvažnijih fizičkih procesa u telu. Disanje, kao i varenje su procesi, koji se u telo sprovodi prirodno, bez pomoći i pažnje. Kada je telo u nekom fizičkom procesu, telo iz pripravnosti ubrzava cirkulaciju, otkucaji srca se povećavaju, kao i disanje,  da bi se oksigenisala krv koja cirkuliše po celom telu. To se dešava iz činjenice da je našem telu potrebno više kiseonika prilikom  bavljenja fizičkim aktivnostima. Ova promena se objašnjava činjenicom da kada ste fizički aktivni, vašem telu je potrebno više kiseonika nego kada ste u mirovanju, kako bi najbolje odgovorilo na upozorenje. Isto važi i kada trčimo ili vozimo bicikl: telo zna da mora da aktivira stanje budnosti kako bi bilo u stanju da obavlja aktivnosti na najbolji mogući način.

Disanje je jako bitno u praktikovanju joge i potrebno je mnogo više kiseonika nego u stanju mirovanja. Iz tih razloga, primena ove discipline doprinosi razvoju pluća. Duboko, svesno disanje u ovim i drugim položajima takođe pomaže razvijanju respiratornog kapaciteta, odnosno otvaraju se i šire prostori u plućima gde vazduh ne ulazi automatskim disanjem, pa se njihova sposobnost disanja i punjenja vazduhom povećava svaki put kada se primenjuje vežba disanja. To je još jedan od ključnih faktora za zdravlje čoveka, jer takav način vežbe disanja pomaže pri smanjenju stresa i ankcioznosti, osećaju smirenosti i blagostanja, poboljšanju držanja, smanjenju hroničnog bola, boljem kvalitetu sna - svega što je jako važno za jedan održiv život punog kapacita.

Prema mnogim istraživanjima, svakodnevno praktikovanje joge je jedan od glavnih faktora za bolji i zdraviji način života, jer pored svog ukupnog doprinosa na fizičkom nivou tela, koji je jako važan, jer naše telo predstavlja ”hram naše duše “, doprinosi i jačanju na mentalnom nivou, veri u sebe, životnoj ravnoteži i pristupanju svakoj sekundi našeg života s ljubavlju, radošću, mudrosti i što je najvažnije, budnošću.  LM