Seobe stanovništva iz ruralnih sredina u gradove sve masovnije

Budućnost sveta je - urbana

Više od dve trećine svetske populacije, prema projekcijama DESA , odeljenja za stanovništvo UN , do 2050 živeće u gradovima. U nerazvijenim regijama, procenat onih koji napuštaju tradicionalne sredine, u želji za kvalitetnijim životnim uslovima kreće se i do 90 odsto. Da bi se prihvatio ovako masovan dolazak stanovništva, koje u mnogim gradovima menja demografsku sliku, jer doseljavaju se čitave porodice, uglavnom mladih ljudi, sa namerom da sebi obezbede ekonomsku sigurnost, pred gradskim vlastima i urbanistima širom sveta su veoma složeni zadaci. Osnovni je, uskladiti održivi razvoj sa narastajućim potrebama sve većeg broja stanovnika. Jer, činjenica je da u mnogim gradovima ubrzana urbanizacija nadmašuje mogućnosti stanovanja, infrastrukture i usluga, pa je potrebno izgradnju i upravljanje prostorom planski prilagoditi novonastaloj situaciji, odnosno pronaći koncept koji će ublažiti pritiske.

Evropski gradovi, decenijama najprivlačnija odredišta ekonomskih migranata imaju dodatni problem. Kako sačuvati identitet, koji je mnogim od ovih gradova, bio i značajan ekonomski stub razvoja. To se odnosi pre svega na evropske prestonice koje svojom arhitekturom i kulturnim sadržajima plene pažnju turista. Ovo pitanje je osetljivo ako se ima u vidu da se mnogo više stanovnika doseljava iz udaljenih, etničkih i kulturološki raznolikih sredina, nego unutargraničnih, manjih ruralnih zajednica. Planirajući održiv razvoj i budući urbani rast, gradske vlasti evropskih gradova nastoje da stvore uslove harmoničnih sredina, postajući autonomni kulturni akteri u evropskoj inherentnoj raznolikosti.

Promovišući kulture razmene i to ne samo u gradskim okvirima već i šire, kroz međunarodno umrežavanje gradova, evropske prestonice ali i drugi gradovi, utiču da se na migracije i mobilnost sve manje gleda kao na problem, a više kao mogućnost podsticaja ekonomskog razvoja, posebno preduzetništva. Potvrđujući tako aksiom da između kulture i svih drugih oblasti održivosti postoji prirodna povezanost.

Migracije stanovništva, potreba za većom sigurnošću građana, kao i višedecenijski problemi nastali ubrzanim rastom gradova nametnuli su potrebu za transformacijom urbanih sredina u pravcu održivih rešenja, koja će podsticati inkluzivan ekonomski razvoj, uz racionalno korišćenje resursa i efikasniju zaštitu životne sredine. Ovo poslednje je naročito važno zbog uticaja klimatskih promena na život, jer poznato je da su upravo gradovi glavni izvori emisije gasova staklene bašte. To implicira da je za održivost gradova budućnosti potrebno rešiti četiri ključna pitanja – transport, energetsku efikasnost zgrada, potrošnje resursa i tretiranja otpada.

Činjenica je da većina današnjih gradova utiče na zagađenje životne sredine i ekosistema u okruženju, indirektno na čitavu biosferu. Procenjuje se da urbana područja emituju 70 procenata CO2 na globalnom nivou, gasa koji najviše utiče na klimatske promene. Nekontrolisanom urbanizacijom stvari se samo pogoršavaju.

Na svetskom kongresu arhitekata održanom u julu prošle godine u Kopenhagenu (UIA) istaknuto je da je učešće građevinske industrije u emitovanju CO2 oko 40 odsto, a u ukupnom otpadu 35 odsto. Učesnici Kongresa postigli su dogovor o 10 principa koji mogu i moraju da utiču na efikasniju zaštitu životne sredine u gradovima i najbližem okruženju. Zaključeno je, da se postojeće građevinske strukture , gde god je moguće, ponovo koriste, da razvojni planovi nikako ne ugrožavaju zelene površine, da se prirodni ekosistemi i proizvodnja hrane sa dužnom pažnjom održavaju, da se kod izgradnje novih objekata ne koriste neobrađeni minerali, kada je moguća njihova ponovna upotreba, da se na građevinama ne sme proizvoditi i ostavljaljati otpad. Prioritet kod nabavke materijala za potrebe građevina moraju da imaju lokalni obnovljivi materijali, hvatanje ugljenika mora premašiti ugljenični otisak, a svaka aktivnost uključujući planiranje , razvoj i izgradnju mora imati pozitivan uticaj na vodene ekosisteme i snabdevanje čistom vodom.

Natalie Mossin, direktorica Instituta za arhitekturu i tehnologiju Danske Kraljevske Akademije, predsedavajući Kongresom u Kopenhagenu ukazala je tom prilikom na jednu izuzetno važnu činjenicu da se uređenje gradova i izgradnja ne mogu posmatrati izvan konteksta postavljenih 17 globalnih ciljeva UN.

Reći će neko, zašto se vraćati na jedan događaj od prošle godine? Na poruke sa ovog kongresa, ali i budućih konferencija, seminara i predavanja koje promovišu održivost, u bilo kom segmentu života, treba uvek podsećati kad se zato ukaže prilika, jer budućnost je globalno zajednička vrednost.

Naučnik koji je među prvima pokrenuo pitanje potrebe za transformacijom budućeg urbanog razvoja, ponudivši jedinstven koncept 15-minutnih gradova , je profesor Karlos Moreno, sa Univerziteta Sorbona, koji se u kontinuitetu od 2006. u svojim radovima, knjigama i praksi zalaže za primenu ovog modela.

Koncept održivog grada budućnosti profesora Morena sadrži šest osnovnih funkcija koje su građanima dostupne u radijusu od 15 minuta hoda ili vožnje biciklom od mesta stanovanja. To su život zajednice, zaposlenje, trgovina, zdravstvena nega, obrazovanje i zabava, a obuhvaćene su modelom koji se sastoji od četiri komponente – gustine gradskog područja, koje mora da ima dovoljno ljudi da u kompaktnoj sredini podrže raznovrsnost poslovanja, zatim raznolikost,

komponente koja pruža širok spektar urbanih pogodnosti, blizine što podrazumeva da šest navedenih funkcija lokalne zajednice budu blizu jedna drugoj i komponente koja čini sveprisutnost, odnosno gradsko područje otvoreno za svakoga ko želi da živi u njemu.

Profesor Moreno je istakao i poterebu za digitalizacijom , čime se koncept 15 minutnog grada nadovezuje na organizaciju pametnih gradova, dizajniranih da optimizuju funkcije grada i promovišu održiv ekonomski rast, uz istovremeno poboljšanje kvaliteta života građana korišćenjem pametnih tehnologija i analize podataka.

Ovaj model sa određenim specifičnostima u poslednjih pet godina prihvatilo je desetine gradova u svetu. Pariz, Barselona, Melburn, Portland, Vankuver, Otava, Šangaj, Njujork, Utreht... Značaj ovog koncepta prepoznale su mnoge međunarodne organizacije dajući svoju podršku. Među njima su UN Habitit, Svetska zdravstvena organizacija, C40.

Urbana transformacija je veoma zahtevan posao i ostvariti ambijent zelenijih, sigurnijih i srećnih gradova, gradova blagostanja je proces. Veliki urbani projekti obuhvataju vremenske okvire i do 10 godina. LM

Šta je pokazala studija švedske kompanije PropetchOs

Pariz najpametniji evropski grad

Pametni gradovi pružaju mnoge prednosti svojim građanima u odnosu na tradicionalne, jer život i rad u njima organizovani su na osnovu podataka koji se koriste kako bi grad funkcionisao održivije. Postoji mnogo načina za merenje performansi pametnih gradova. Švedska kompanija PropetchOS, koja sa svojim timom uključena u razvoj pametnih zgrada i gradova , povezujući u jedinstven sistem naučnike, inženjere i kompanije za nekretnine, uradila je za 2024. studiju sa 16 pokazatelja, rangiravši pametne gradove u SAD i Evropi napravivši jednako ponderisani indeks.

U Evropi ove godine prvo mesto zauzeo je Pariz kao najbolje pripremljen grad za funkcije pametnog grada, sa ukupnim rezultatom od 76,4, čime je pretekao prošlogodišnjeg pobednika London.

Pariz se istakao sa nekoliko impresivnih pokazatelja, uključujući 99,9% pokrivenosti populacije od strane prosečnog 5G mrežnog provajdera, drugi je grad sa najveći broj kompanija specijalizovanih za veštačku inteligenciju u Evropi (532) i treći najveći broj (10.663) besplatnih Vi-Fi žarišta. Pariz je takođe poznat po svojim pametnim sistemima za upravljanje saobraćajem, koji pomažu u praćenju nivoa buke, kvaliteta vazduha i drugih faktora životne sredine.

Najpametniji evropski grad takođe se nalazi na najvišem mestu u infrastrukturi i povezanosti, sa 91,8 od 100 poena u ovoj kategoriji. Pariz ima mnogo pametnih infrastrukturnih karakteristika, uključujući treći najveći broj (145) kompanija za internet stvari sa tamošnjim sedištem i petu najveću prosečnu brzinu preuzimanja za svoj fiksni širokopojasni pristup od 173,06 Mbps.

Paris je sa Lisabonom izjednačen u broju bodova u tehnološkim poslovima, međutim ipak je u ovoj kategoriji zauzeo drugo mesto. Iako Pariz ima duplo više tehnoloških poslova od Lisabona zbog svoje veličine, portugalska prestonica je mnogo povoljnija za tehnološke poslove na 100.000 ljudi, sa 130 u poređenju sa 62 u Parizu. LM