Od modne industrije zahteva se odgovoran odnos prema brendiranju

“Spora moda” - brend promena

Trebalo je, da se dogode dve velike finansijske krize, da svet prođe kroz pandemiju i oseti sve rigoroznije i učestalije posledice razgoropađene klime, pa da počne da se menja odnos prema kupovini. Pre svega, kupovini osnovnih proizvoda kao što su hrana, odeća i obuća. Cena, zlatnih godina potrošačke groznice, koju danas svi plaćamo je previsoka. Ugroženo je zdravlje ljudi, ugrožen je biodiverzitet, ugroženi su eko sistemi širom planete.

Ljudi, globalno, postaju svesniji potrebe za zdravijim načinom života, ali velika većina još robuje navikama potrošačkog društva, pokušavajući da se uklopi, koliko god može i ne zaostane za opštim trendovima. Industrija “brze mode” ovo vešto koristi, pre svega želju potrošača za isticanjem individualnosti, nudeći im svake dve nedelje nov asortiman, po relativno pristupačnim cenama.

Većina ponuđene odeće “brze mode” dizajnirana je da traje samo nekoliko nošenja. U sebi sadrži i deo štetnih, jeftinijih materijala, jer u suprotnom ne bi mogla da bude konkurentna cenom. Biće veoma komplikovano “ubediti” proizvođače “brze mode” da dosledno sprovedu, univerzalne kriterijume održivog razvoja i implementiraju ih u korporacijsku kulturu, posebno kada je reč o brendiranju.

Potvrđuje to porast “zelenog pranja”, koje je nastavljeno i ove godine. Istovremeno kompanije “brza mode” veštim marketinškim manipulacijama pokušavaju da zadrže status quo. Ima među njima bar desetak vrhunskih brendova.

Sve je očiglednije, da za održiv razvoj u modnoj industriji neće biti dovoljno postaviti održive okvire poslovanja i urediti regulativu, već možda i više od toga uticati društvenim akcijama na promenu načina razmišljanja kada su u pitanju kupovine.

Proizvodeći, u suštini nekvalitetnu odeću i obuću, koja sadrži veliki deo bio nerazgradivih materijala, industrija “brze mode” je postala jedan od najvećih trovača životne sredine. Procenjuje se , da se u proizvodnji materijala odevnih predmeta koristi oko 400 milijardi litara vode godišnje, odnosno oko 200 litara za obradu, bojenje i doradu svakog kilograma tekstila. Razne hemikalije, zajedno sa ovom, u proizvodnji već kontaminiranom vodom, završavaju u slatkovodnim sistemima, posredno utičući i na ljudsku ishranu. Istrošena i odbačena garderoba kao i nerazgradiv otpad “brze mode” svakodnevno pune deponije, gde se delom spaljuju, što direktno zagađuje vazduh, dok deo sintetičkih vlakana završava i u morskoj vodi.

Da bi se podstakla promena ka održivoj modi, potrebno je razumeti, pre svega, šta je globalni interes. Ukoliko se potrošačima ponudi pristupačna i istovremeno održivija moda dugotrajnijih odevnih predmeta, većina savesnih i odgovornih potrošača bi to prihvatila. To je međutim i generacijsko pitanje. U to smislu potrebno je pronaći prihvatljiv način obrazovanja mladih generacija, upoznati ih sa značajem održive mode i klimatskim pitanjima, jer su ovo dve direktno povezane teme.

Odgovorni deo tekstilne industrije počinje da svoje brendove markira etiketama koje predstavljaju filozofiju odgovornog dizajna, zasnovanoj na dva glavna principa, “biološkom ciklusu” – neškodljivom vraćanju proizvoda u prirodu i “industrijskom ciklusu”, koji na etiketi ističe reciklažu nerazgradivog materijala.

Kada govorimo o održivoj modi, reč “održivost” se zlupotrebljava na mnogo različitih načina i pravo razumevanje te reči teško dolazi do svesti potrošača. Prikladnije bi možda bilo koristiti sintagmu ekološka održivost, jer za industriju “brze mode” reč održivost može značiti strategiju tržišne dugotrajnosti i efikasnosti bez posledica koje ostavljaju za sobom.

Koliko god bila skupa tranzicija ka održivoj modnoj industriji ona postaje imperativ ukupne održivosti. Ne šteti biodiverzitetu, staništima, zemljištu, ne eksploatiše radnike, ne utiče negativno na zdravlje ljudi i nema značajan uticaj na klimatske promene. U prirodi je sve regenerativno, tako da je jako važno, da i aktivnosti u kreiranju i koriščenju odeće moraju biti regenerativne i da na taj način daju više prirodi i zajednicama, nego što uzimaju od prirode kao resurse.

Živimo u 21. veku, periodu brzih tehnoloških promena, koji utiče na sve domene i segmente naših života. Iz tih razloga kultura razmene je neophodna za dalji razvoj modne industrije. Kolektivna akcija igra značajnu ulogu, jer je održiva modna industija ona u kojoj se udružujemo, kao zajednica i potrošači, kako bismo zauzeli jasan stav protiv “brze” modne imperije, što ona, to danas još uvek jeste, odbacujući propagandu ove industrije da se jeftina, nekvalitetna odeća proizvodi u našem najboljem interesu. LM