Globalni ciljevi
U susret 25. septembru Danu Globalnih ciljeva
Upozorenja, želje i – fakti !
Ako bi smo se izrazili rečima koje se koriste u sportu , već smo potrošili dragoceno vreme drugog poluvremena utakmice, od čijeg rezultata zavisi dalji opstanak, jer 2030. je sve bliže, a to je rok kojim su svetki lideri pre devet godina u Njujorku obavezali da realizuju 17 usvojenih ciljeva održivog razvoja i stvore bolji svet. Globalno, ali i za svakog pojedinca.
Iste godine u 12. decembra u Parizu je postignut i dogovor o usvajanju globalnog klimatskog sporazuma o sprečavanju daljeg zagrevanja planete. Godinu dana kasnije Sporazum je i potpisan.
Agenda je međutim, u cilju pod brojem 13 već ukazala na potrebu za preduzimanjem hitnih aktivnosti kako bi se umanjile posledica klimatskih promena. Agenda sveobuhvatna i ciljevi se međusobno povezani. Tako ih treba i sagledati. Kao celinu i viziju jednog uređenog sveta održive budućnosti i blagostanja za koje se treba izboriti do 2030.
Ne bi smelo da se dogodi da i ovaj 25. septembar protekne isključivo u nostalgičnim sećanjima na jedan veličanstveni događaj kada je svet pokazao jedinstvo, to mora biti dan nove jedinstve globalne mobilizacije ka ispunjenju Ciljeva, iako su okolnosti možda i teže nego pre devet godina. Na prvom mestu to sve sve izraženije posledice od klimatskih promena, gde je granično prosečno povećanje temperature od 1,5 Celzijusa u pojedinim regionima, gotovo duplirano. Zatim širenje ratnih sukoba sa pretećim ishodom, upotrebom nuklearnog oružja. Jaz između razvijenih i nerazvijenih zemalja postaje sve veći. Mnoge nerazvijene zemlje suočavaju se sa nestašicom hrane, vode…
I pored svih otežavajućih faktora ima pomaka. U izveštaju za 2024. navodi se da je smanjena smrtnost kod dece, učinjeno je dosta na prevenciji HIV infekcije, takođe omogućen je veći pristup energiji i mobilnom širokopojasnom internetu. Ono što brine, jeste da je ukupan trenutni napredak, daleko ispod onoga što je potrebno da bi se ispunili ciljevi održivog razvoja. Bez velikih investicija i pojačanih akcija, postavljen plan za održiv i prosperitetniji svet mogao bi da ostane nedostižan.
U relizaciji bilo kakvog plana, pa i nemerljivo malih u odnosu na SDG, od čije realizacije zavisi budućnost čovečanstva, dve najveće prepreke su bile i ostaju - finansije i regulativa. Novi podsticaj ostvarenju Globalnih ciljeva upravo u tome biće uspešno sprovođenje ESG kriterijuma u praksi.
Međutim, održiv razvoj kompanija i društvene zajednice unutar koje posluju ne može se posmatrati odvojeno od Gobalnih ciljeva, jer trend selektivnog pristupa je uočljiv kod onih koji suštinski nisu napustili staru razvojnu paradigmu. Potrebno je zato na Dan Globalih ciljeva podsetiti se na svaki od tih ciljeva pojedinačno i u svom okruženju pokazati pripadnost jedinstvenom svetu. Doprinos je već i iniciranje razgovora o ovoj temi. Ne može svako da ima energiju jednog aktiviste i volontera, ili ljudi koji su u svetskim institucijama posvećeni postavljenim zadacima, ali preneti ideju i verovati u jedinstvo sveta je danas obaveza svakog pojedica. LM
Globalnih 17 :
1. Svet bez siromaštva - Okončati siromaštvo svuda i u svim oblicima.
2. Svet bez gladi - Okončati glad, postići bezbednost hrane i
poboljšanu ishranu i promovisati odživu poljoprivredu.
3. Dobro zdravlje - Obezbediti zdrav život i promovisati blagostanje za
sve ljude svih generacija.
4. Kvalitetno obrazovanje - Obezbediti inkluzivno i pravedno
kvalitetno obrazovanje i promovisati mogućnost celoživotnog učenja
za sve.
5. Rodna ravnopravnost - Postići rodnu ravnopravnost i osnažiti sve
žene i devojčice.
6. Čista voda i sanitarni uslovi - Obezbediti dostupnost i održivo
upravljanje vodom i sanitarijama za sve.
7. Obnovljiva i dostupna energija - Osigurati pristup dostupnoj,
pouzdanoj, održivoj i modernoj energiji za sve.
8. Dostojanstven rad i ekonomski rast -Promovisati kontinuirani,
inkluzivan i održiv ekonomski rast, punu i produktivnu zaposlenost
i dostojanstven rad za sve.
9. Industrija, inovacije i infrastruktura - Izgraditi otpornu
infrastrukturu, promovisati inkluzivnu i održivu industrijalizaciju i
podsticati inovacije
10. Smanjenje nejednakosti -Smanjiti nejednakosti unutar i između
država.
11. Održivi gradovi i zajednice -Učiniti gradove i ljudska naselja
inkluzivnim, bezbednim, otpornim i održivim.
12. Odgovorna potrošnja i proizvodnja - Obezbediti održive obrasce
potrošnje i proizvodnje.
13. Akcija za klimu - Preduzeti hitnu akciju u borbi protiv klimatskih
promena i njihovih posledica.
14. Život u vodi - Očuvati i održivo koristiti okeane, mora i morske
resurse za održiv razvoj
15. Život na zemlji -Zaštititi , obnavljati i promovisati održivo
korišćrnje kopnenih ekosistema, održivo upravljati šumama, boriti
se protiv dezertifikacije, zaustaviti i preokrenuti proces degradacije
zemljišta i zaustaviti gubitak biodiverziteta
16. Mir i pravda - Promovisati miroljubia i inkluzivna društva za
održiv razvoj, obezbediti pristup pravdi za sve izgraditi delotvorne,
odgovorne i inkluzivne institucije na svim nivoima.
17. Partnerstvo za održivi razvoj -Ojačati sredstva primene i
revitalizovati globalno partnerstvo za održiv razvoj.
Principi
Osnova za održiva partnerstva i napredak
Iako je fokus u oblasti održivog razvoja poslednjih godina usmeren na podršku ESG regulativi, principi postavljeni Globalnim dogovorom o poslovanju, u oblastima ljudskih prava, rada, zaštite životne sredine i borbe protiv korupcije, ostaju osnova, koja kompanijama potpisnicama obezbeđuje zajedničku budućnost kroz partnerstva i korporativnu održivost, a time i napredak ka ispunjenju Globalnih ciljeva. Ugradnjom 10 principa u strategiju, poslovnu politiku i procedure, kompanije uspostavljaju kulturu odgovornosti kako korporativne održivosti , tako i odgovornosti prema društvu u celini i planeti
Dobro je zato podsetiti se ovog kodeksa. U kategoriji ljudskih prava su dva principa. Prvi obavezije kompanije da podržavaju i poštuju zaštitu međunarodno priznatih ljudskih prava, a drugi da osiguraju da se ljudska prava ne krše. Oblast rada sadrži četiri principa. Prvi je da kompanije treba da podrže slobodu udruživanja i efektivno priznavanje prava na kolektivno pregovaranje, zatim da se zalažu za ukidanje svih oblika prinudnog rada, posebno dečijeg rada i četvrto da s eobavežu na ukidanje diskriminacije kod zapošljavanja i izbora profesije. Odnos prema pitanjima životne sredine određen je u tri principa. Kompanije treba da podrže pristup iz predostrožnosti prema ekološki izazovima, da pokreću inicijative za promovisanje veće odgovornosti ža životnu sredinu i treće da podstiču razvoj i širenje ekološki prihvatljivih tehnologija. deeti princip sadrži borbu protiv korupcije i obavezuje kompanije da rade na sprečavanju korupcije u svim oblicima uključujući iznudu i podmićivanje.
Principi su izvedeni iz osnovnih deklaracija i konvencija UN - Opšte deklaracije o ljudskim pravima, Deklaracije Međunarodne organizacije rada o osnovnim principima i pravimna radu, Deklaracije iz Rija o životnoj sredini i razvoju i Konvencije UN protiv korupcije,tako da su relevantni i primenljivi širom sveta. LM
Očekivanja od Samita UN koji se održava u Njujorku od 22. septembra
Ispit zrelosti
U sedištu UN u Njujorku 22. i 23. sptembra, okupiće se svetski lideri na Samitu za budućnost, kako bi razgovarali o multilateralnim rešenjima za bolje sutra. Ovaj samit je jedinstven, zbog prilike koju ova generacija lidera ima, da pokaže jedinstvo oko zajedničkih principa i ciljeva kako bi se pronašao odgovor za kritične izazove i nedostatke u globalnom upravljanju. Da bi se to postiglo, potrebno je ponovo izgraditi poverenje i pokazati moć međunarodne saradnje, nadovezujući se na uspostavljene okvire kao što su Povelja UN, Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima , Agenda 30, Pariski sporazum i Akciona Agenda iz Adis Abebe.
Koliki značaj Samit ima za trenutak u kojem se svet nalazi, države članice su ranije pokazale saglasivši se da ishod Samita bude – Pakt za budućnost. Zašto je važno ojačati dogovore ?
Agenda 30 pokazuje znake zamora. U 2024. klimatska kriza nastavlja da donosi rekordne ekstremne vremenske prilike koje su pogodile milione ljudi širom sveta – sa neproporcionalnim uticajem na manje razvijene zemlje. Eksperti Svetskog ekonomskog foruma upozorili su na “produbljivanje kompromisa između razvoja i klimatskih akcija”. Klimatska kriza bi, ako se ne ubrza postizanjem globalnih rešenja, mogla biti najveći globalni rizik u narednih 10 godina i duboko je povezana sa drugim velikim geopolitičkim, društvenim i ekonomskim globalnim rizicima, uključujući sukobe, zarazne bolesti i krizu troškova života.
Klimatskim promenama ugroženo je ispunjenje ciljeva 2 i 14, jer neuspeh u ispunjavanju prvog od ovih ciljeva ugrožava useve i bezbednost hrane, a zagrevanje mora, koje je ovog leta pokazalo nadprosečne tempertaure , ugrožava život u vodi, narušva morske ekosisteme i dovodi u pitanje egzistenciju ljudi koji se na njih oslanjaju. Ne postavlja se ovde samo pitanje kako ubrzati ispunjenje ciljeva 2 i 14 već i ostalih, jer ako je kod ciljeva pored ljudskog faktora umešana posredno priroda , dirktnu odgovornost za ugroženost ispunjenja cilja 16 ima Čovek. Dobro je što je dogovoreno da se u interktivnom dijalogu razgovara o dve ključne teme u ovom trenutku, o transformaciji globalnog upravljanja uključujuči i ubrzanje (turbo) implementacije agende 30 i jačanju multilateralizma za međunarodni mir i bezbednost. Zatim o temi koja se posebno odnosi na mladu generaciju – o zajedničkoj digitalnoj budućnosti, premošćavanju digitalnih jazova i jačanju inkluzivnih inovacija . Očekuje se da se na Samitu postigne sporazum i o Globalnom digitalnom dogovoru. LM
Pakt za budućnost doprinosi rešavanju najvećih izazova 21.veka
Mir zahteva kompromise
Ideja generalnog sekretara UN Antonia Gutereša da se septembarsko zasedanje Generalne skupštine iskoristi kao jedinstvena generacijska prilika, koja se pruža jednom u istorijskim okolnostima, kako bi se obnavilo poverenje i međunarodna saradnja, prihvaćena je i ponuđeni dokument- Pakt za budućnost - usvojen je prvog dana okupljanja svetskih lidera. Zemlje članice potvrdile su potpisima nameru da se istraje na putu velikih promena koje će zaštititi potrebe i interese sadašnjih i budućih generacija.
“Pakt za budućnost, Globalni digitalni sporazum i Deklaracija o budućim generacijama otvaraju vrata za nove prilike i neiskorišćene mogućnosti”, rekao je generalni sekretar u svom obraćanju na otvaranju Samita o budućnosti naglasivši da Pakt postavlja temelje za održiv, pravedan i miran globalni poredak za sve narode i nacije.
Paktom je precizirano 56 akcija kojima bi trebalo obezbediti svetliju budućnost čovečanstva, na prvom mestu rešavanje velikih izazova 21. veka – postizanje mira u celom svetu, zalaganju za nuklearno razoružanje, ispunjenje obaveza u eliminisanju uzroka klimatskih promena, jačanju ljudskih prava, usmeravanje razvoja veštačke inteligencije, postizanje pune rodne ravnopravnosti, posvećenost mladima i budućim generacijama, nastavljanje reforme finansijskih institucija i transformaciju globalnog upravljanja, uz obavezu poštovanja Povelje UN i multilateralizma.
Srbija je i na ovom zasedanju Generalne skupštine UN potvrdila svoju principijelnu politiku i poštovanje normi i regulativa međunarodnog prava, za razliku od mnogih, pogotovo velikih zemalja, koje to pravo krše. Podržala je Pakt za budućnost iako je, kako je istakao predsednik Srbije Aleksandar Vučić u svom izlaganju, Srbija želela da vidi više kompromisa.
Predsednik Vučić je rekao da su za Srbiju bitne teme kao što su održivi razvoj, finansijski razvoj, međunarodni mir i bezbednost, nauka, tehnologija i digitalna saradnja, mlade generacije i transformisanje globalnog upravljanja, ali je naglasio koliko je bitno imati mir, a ne konflikte .
Posebno je bio zapažen deo govora predsednika Vućića o ljudskim pravima i zloupotrebi ovih prava :
“Srbija veruje da je jako bitno naći balans između zapadnih interesa i vladavine prava i zahteva mnogih drugih država, kada pričamo o porodicama i tradicionalnim vrednostima, jer ljudska prava su jedna stvar, a zloupotreba ljudskih prava može da se kosi sa nekim tradicionalim pravima koje mnoge zemlje ne mogu da prihvate, posebno ako pričamo o porodičnim vrednostima. Te vrednosti su nešto što Republika Srbija neguje". LM
