Održiva praksa
Prekfalifikacije u svetu rada usklađuju se ubrzano sa potrebama tranzicija
Rastu CV zelenih veština
Široka upotreba digitalizacije, uvođenje veštačke inteligencije u proizvodne procese i u ponudu usluga, kao i veliki broj novootvorenih radnih mesta na raznim pozicijama u kompanijama radi implementacije tri ESG faktora održivog razvoja dovelo je do velikih promena u zapošljavanju.
Veliki broj poslova koji su sada u vrhu lista zapošljavanja u Evropi i SAD, nije ni postojao početkom veka, niti su pojedini kadrovi sa ovih lista imali priliku da se specijalizuju za određene poslove, kao na primer tehničar za vetro generatore ili tehničari zainstalaciju fotonaponskih uređaja.
Za razliku od ponude i potražnje poslova u oblasti informacionih tehnologija i veštačke inteligencije, gde već postoji veliki broj eksperta različitih profila, pa je kompanijama mnogo lakše da popune određene pozicije, u ESG oblasti je mogo teže doći do školovanih kadrova i još teže onih sa iskustvom. Rešenje je pronađeno u prekvalifikacijama i u tome se najdalje otišlo u Evropi, gde su aktivnosti na uvođenju ESG standara bile i najefikasnije.
Kako organizacije širom sveta poslednjih godina ubrzano rade na uvođenje održivih poslovnih praksi, na šta ih obavezuju regulative, povećava se i potražnja zelenih kadrova na tržištu rada tako da je prošle godine bila dvostruko veća od 12 odsto koliko je rastao broj novotvorenih “zelenih” radnih mesta, sa izraženom tendencijom sve većih potreba za određenim brojem specijalizovanih profila.
Veliki broj tehničkih škola koje prate tržišna kretnja je reagovao i u svoje programe uvrstio obuku različitih tehničara specijalizovanih za nadgledanje i servisiranje novih održivih tehnoloških sistema. Školujući eksperte za razne pozicije u sistemu održivog razvoja univerziteti širom Evrope sa svoje strane daju svoj doprinos zelenoj tranziciji.
Jedan od glavnih ciljeva radi kojih je i pokrenuta zelena tranzicija jeste promovisanje održive životne sredine smanjenjem karbonskog otiska, ali i rad na društvenim i upravljačkim praksama, tako da će ESG poslovi u kompanijama biti unutar pozicija koje se fokusiraju na održivost I odgovornu poslovnu praksu.
Među poslovima koji se često povezuju sa ESG su menadžer održivosti, inženjer zašštite životne sredine, analitičar za energiju I održivost, analitičar ugljenika I štetnih emisija, menadžer projekta obnovljive energije, konsultant za održivost, ESG analitičar specijalista. ESG poslovi se takođe mogu naći u finasijama, marketingu, ljudskim resursima… Za one koji žele da ispune svoju obavezu u kreiranju ESG principa mogućnosti za otvaranjem novih pozicija unutar kompanija pratiće praksu i prepoznavanje novih potreba. LM
Oglas (ne)mogućih zahteva
U oglasu koji je objavila nedavno jedna internacionalna konsultantska kuća za radno mesto održive strategije i primenu ESG standarda traži se da je kandidat kvalifikovan u oblasti poslovno-inženjerijskih predmeta, da je u toku školovanja bio fokusiran na strategiju, korporativno upravljanje i odživost. Postavljen je i uslov da ima nekoliko godina iskustva u oblasti održivosti i strateškom konsaltingu da je bio zaposlen u proizvodnim kompanijama, finansijama, ili u nekoj od inovativnih kompanija.
Ali ovde se lista zahteva ne završava. Kandidat bi morao da poznaje nefinansijsko izveštavanje (CSRD), taksomaniju i regulative EU. Da ima sposobnost upravljanja uticajem. Praktično iskustvo u holističkom upravljanju projektima u okruženju održivosti, od definisanja ciljeva, potrebnih kadrova, diferencijacije zadataka i vođenja tima do uspešno završenog projekta. Mora da poseduje poseduje snažne konsultantske veštine, kao što su strateško razmišljanje, praktičnost, preduzetnički mentalitet i komunikativne sposobnosti usmerene ka klijentima.
■ Kompanija koja je postavila ove uslove ima 800 zaposlenih i ima veliki broj kancelarija u vše zemalja. Nudi međunarodno polje rada i stvaranje profesionalnih kontakata u sektorima automobilske industrije, energetike, finansijskih usluga, industrijske robe i robe široke potrošnje, vazduhoplovstva, farmaceutske i medicinske tehnologije i transporta. LM
Značaj usklađenosti sajber bezbednosti i korporativne kulture
Čuvar imovine i poverenja
Tranzicioni procesi koliko god se njima pristupilo odgovorno i agilno nezamislivi su bez ugradnje sajber bezbednosti u korporativnu kulturu održivosti i njihove međusobne usklađenosti.
Ulaganje u ovaj segment poslovanja nemerljivo je sa posledicama koje mogu nastati po kompanijsku imovinu i tržišno pozicioniranje, uključujući i poverenje. Mogu uticati i na rezultate ESG prakse izlažući je nepredvidivim rizicima. To je jedan od razloga što je sajber bezbednost sve više na čelnoj poziciji korporativnih ESG agendi.
U digitalnom okruženju koje postaje sve složenije ubrzanim tehnološkim razvojem i imperativnim oslanjanjem preduzeća na digitalne platforme, kako bi držala korak sa vremenom i konkurentno opstala, rizici od sajber pretnji su sve prisutniji. Podaci čine neverovatnih 90 odsto nematerijalne imovine u kompanijama koje su sprovele digitalnu transformaciju poslovanja. Nije zato nikakvo iznenađenje da kradje podataka i finnsijski zločini rastu alarmantnom brzinom. Prema nekim procenama šteta od sajber kriminala u naredne tri godine mogla bi, na osnovu dostupnih podataka, da dostigne cifru više triliona dolara.
Problem je što u mnogim kompanijama ima nesnalaženja upravo u pristupu na koji način ugraditi ovu komponentu korporacijske kulture u sistem preduzeća, odnosno odrediti značaj njene uloge u razvoju ESG prakse i kulture održivosti unutar organizacione celine. Sajber bezbednost neophodno je zato tretirati kao suštinski deo vrednosti kompanije. To mora da razume svaki pojedinac zaposlen u kompaniji, kao i svoju ulogu u njenoj primeni. Jer, bez podele odgovornosti na svim nivoima, program sajber bezbezdnosti je ranjiv.
Nedavna istraživanja pokazala su da je upravo ljudska komponentna bila uključena u više od 85 odsto povreda podataka. U okviru edukacije zaposlenih o primeni ESG standarda kao osnove za uspostavljanje nove korporacijske kulture održivosti, svi zaposleni bi morali da prođu određenu obuku iz sajber bezbednosti, kako bi se sprečile greške u budućnosti.
Za uspešnu integraciju sajber bezbednosti u ESG strategiju međutim, neophodan je snažan mehanizam upravljanja, koji će odgovornost za sajber bezbednost izdići na C – nivo, tretirajući to kao poslovni rizik, a ne isključivo kao IT rizik i odgovornost spuštati na nivo menadžmenta u organizacionom segmentu kompanije, koji nadgleda digitalne funkcije kompanije. Ima lidera koji su u poslovnu praksu svojih kompanija već uveliko uvode AI funkcije. Posebno u segment sajber bezbednosti. Oslanjati se samo na nove tehnologije u zaštiti od sajber rizika nije dovoljno. Jer, brz rast veštačke inteligencije mogu iskoristiti i branioci i napadači. Koliko god AI može brzo predvideti i suprotstaviti se sajber napadima, isto tako može koristi i za sve složenije pretnje, koje ne samo da utiču na pojedinačne subjekte, već i na interakcije trećih strana i široko, na lance snabdevanja.
Kako ubrzano napreduje i kvantno računarstvo, povećava se i rizik za trenutne kriptografske protokole. Drugim rečima za sajber bezbednost nisu dovoljne samo nove tehnologije već i ulaganje u vrhunske stručnjake koji će znati da bezbedno koriste nove tehnologije i umanje potencijalne pretnje. Potraga za mladim talentima koji mogu da odgovore zadacima ove industrije sve je veća, jer je ovo jedna od najbrže rastućih industrija. LM
